Uključuje učenja tri velika „vozila“ budizma: hinajanu, mahajanu i vađrajanu, kao i elemente tibetanske prebudističke religije u vidu lokalnih božanstava primljenih u budistički panteon[19].

two. Postoji vreme i mesto za sve - iako se čini lakše požurivati stvari nego ih pustiti da se identical dogode kada za to carry outđe vreme, to nije način. Sve što se treba dogoditi, dogodiće se kada za to budeš spreman. Što više požuruješ stvari, napravieš više grešaka.

Budistička praksa u Hrvatskoj počinje sedamdesetih godina 20. stoljeća, kada se uz jogu i borilačke vještine osnivaju i meditacijske i studijske grupe.

twelve. Odnosi se prema onima oko sebe sa saosećanjem, uvek - drugi ljudi zaslužuju da budu tretirani sa saosećanjem. Ne gledaj s prezirom ni na koga ili na bilo šta, nikad ne znaš zašto su takvi. Život je nepredvidljiv.

Misleći da se na taj način, neugodnim poslom, želi iskušati koliko je istinska njihova želja za učenjem, duboko su se iznenadili kad su tamo zatekli učitelja kako čini to isto. Iznenađeni, upitali su: “Učitelju, pa zašto Vi čistite toalet?” “Zato što je prljav”, glasio je odgovor.

Ponekad se za ovu tradiciju koristio i naziv hinajana (mala kola) te se isti i danas može pronaći u literaturi. Taj je izraz nastao i koriš10 unutar mahajane (velika kola) kao kritička referenca na ideale nekih ranih škola uz pogrdne konotacije te ga theravada nikada sama nije koristila niti prihvaćala.

Buda je tvrdio da je probuđenje koje je, nekada davno zaboravljeno, on samo ponovo otkrio, dostupno svakome ko je spreman da uloži napor i predanost potrebne da se ide plemenitim osmostrukim putem do njegovog kraja. Na svakom od nas je da tu tvrdnju sam za sebe proveri.

Postoji još jedan način upotrebe pojma svesno koji ponekad dovodi do zabune. Svest se poistovećuje sa intelektom koji razmišlja, a nesvesnost website — sa nesmišljenim iskustvom. Naravno, ne može se zameriti ovakvoj upotrebi pojmova svesno i nesvesno, ukoliko je značenje jasno i ne brka se sa druga dva. Ipak, ovakva upotreba nije baš srećna; naravno, intelektualno razmišljanje uvek je svesno, ali sve što je svesno nije i intelektualno razmišljanje.

” Nemamo reči za ovaj preobražaj. Mogli bismo reći: reverzija potisnutosti ili, konkretnije — buđenje; ja predlažem termin derepresija.

Frojd je tu otkrio činjenicu da stvarnost sagledavamo izobličeno; da verujemo da izvesnu osobu vidimo kakva ona jeste, a zapravo vidimo našu projekciju jedne predstave o toj osobi, mada toga nismo svesni. Frojd nije uočio samo izobličavajući uticaj prenosa, već i mnoge druge izobličavajuće uticaje potiskivanja. Ukoliko neku osobu motivišu porivi koji su joj nepoznati i suprotni njenom svesnom mišljenju (koje predstavlja zahteve društvene stvarnosti), ona može projicirati vlastite nesvesne težnje u drugu osobu, te neće biti svesna njihovog prisustva u sebi, ali će ih — s negodovanjem — zapažati kod drugog (projekcija).

Kada se govori o četiri plemenite istine Buda se često upoređuje sa lekarom jer su istine izložene prema drevnom indijskom medicinskom modelu:

[17] Zabeleženo je i da je zen učitelj Tekisuo "katkad" tukao svoje učenike, usled čega su ga mnogi napustili.[eighteen] Takođe je zabeleženo da je učitelj Sengai stalno tukao učenika koji je hteo da ga napusti.[19]

Uzimajući u obzir ono što je gore rečeno o neutrališućem uticaju društva, a takođe i našu širu koncepciju o tome šta sačinjava nesvesnost, dolazimo do novog shvatanja nesvesnog-svesnog. Možemo početi time što ćemo reći da je prosečna osoba, dok misli da je budna, zapravo u polusnu. Pod polusnom podrazumevam da je njena veza sa stvarnošću vrlo nepotpuna; najveći deo onog što smatra stvarnošću (van sebe ili u sebi) jeste sklop fikcija koji sazdaje njen um. Ona je svesna stvarnosti samo onoliko koliko iziskuje njeno društveno funkcionisanje. čovek je svestan svojih bližnjih pošto s njima treba da sarađuje; svestan je materijalne i društvene stvarnosti, jer je mora biti svestan da bi mogao njome rukovati.

Jer dobiti se može sako ako se sve napusti. Ako otvorimo šake, možemo da primimo sve; ako smo prazni, možemo da udomimo čitav svemir. Praznina je stanje duha u kome se ne vezujemo ni za šta i u potpunosti živimo sadašnji trenutak.[thirteen]